Опис
Писање је за Вулфову било једино уточиште. Између чинова ода је складу и нескладу. Све се ту дешава на маргинама, на ивицама, између чинова. Она ствара напетост тако што нас приморава да замислимо какав је осећај кад си истовремено и видљив и невидљив, и унутра и напољу, стваран и нестваран, глумац и публика, звер и жена, тишина и бука, дављење и плутање, јаван и приватан, високоуглађен и весело срдачан. Какав је осећај када си и оно што се глуми и оно што се не глуми, када си и одрастао и неодрастао, када осећаш љубав и мржњу, стојиш на прагу између мира и рата. ’Али шта је она могла знати о нама самима.’ Кад видиш стварне ласте. Кад видиш нестварне ласте. Кад си просечан и необуздан. Кад си у друштву и мимо друштва. Кад си прошлост и садашњост.
Рецензије
Још нема коментара.