Опис
Ово је посебна књига и због тога што је у свет писаца ушла једна девојчица која је имала 11 година када је почела писање овог романа. Можда ће ово означити почетак прекретнице у томе да књиге за децу по правилу пишу одрасли.
Веранисова слагалица је историјска фантазија, смештена пред крај 19 века, у којој пратимо лик главне јунакиње Алисе Ковалски, која са пријатељима покушава да реши опасне мистерије у старом замку али и да боље упозна себе.
Дакле, противила сам се правилима која су ми наметнута, тако да сам побегла. Осећала сам се тако дивље, и испуњено! Па, барем у том тренутку. Смрзавам се, и руке су ми већ увелико утрнуле од хладноће. Управо сам приметила да ипак нисам потпуно сама овде. То некако олакшава ствари, но…можда и не…………
Три адолесцента нашла су се у зачараном замку, где осим злог чаробњака, његове сестре и зачараних портрета морају да се боре и са својим неискуством, лаковерношћу, стрепњама и заљубљеношћу…. и свим проблемима које тај период носи. Ипак, опасности кроз које пролазе им помажу да очврсну и постану бољи људи. Причу делом сазнајемо директно до јунака овог романа, а делом из Алисиног дневника. Слојеви су наслагани толико добро да читаоцу држе пажњу и држе га у неизвесности од почетка до краја романа.
Хирает није желела да буде издајица. Добре намаре ипак нису увек довољне, потребна су и добра дела.
“Ти ћеш преживети, Алиса. И урадићеш праву ствар – вратићеш се драгим особама”, наставила је, иако јој је постајало врло тешко да говори. “Борила си се за Веранисове жртве, и ниси…дозволила да буду заборављене. Све се дешава са разлогом“
“ … Сама знаш да људи не нестају све док постоје у нечијим сећањима. Немој ме заборавити”……….
Тишина. Мртва тишина.
Снажан утисак остављају заправо врло јасне поруке – у животу никада не треба бити незахвалан, јер је љубав и подршка породице незаменљива, а да праве пријатеље никада не можеш купити новцем.
А како је једна, сада тинејџерка, успела да спозна ове истине и да ли је склопљена слагалица – открићете када прочитате овај роман. А вреди прочитати.
Бранкица Станковић, новинарка
О ауторки – Маша Пашић биографија
Маша је рођена 2010 године у Београду. Њене кратке приче су биле награђене на регионалним конкурсима Библиотеке у Лесковцу – 2. место, и Библиотеке у Нишу – 1. место. Пише од нижих разреда основне школе, и код ње је то више потреба да се изрази на прави начин и артикулише своје промишљања о свету и о себи, него опредељење за неку будућу професију.
Током пандемије, Маша је почела да пише ”Веранисову слагалицу” – један од задатака који је као подсетник написала зиду био је ”учи и ради домаћи”, а други ”пиши своју књигу”. И то је био дуг и компликован процес, за који ни сама није знала како ће се завршити.
Завршила је нижу музичку школу, одсек клавир. Воли животиње, иде на јахање, говори енглески и служи се француским језиком. Иде у интернационалну школу, и када има времена волонтира у Свратишту за децу.
Не зна шта ће бити када одрасте – мисли да је најважније постане добра особа и да стекне квалитетно образовање, а ако се њена животна слагалица буде склопила како треба, можда буде и позната књижевница.
