Опис
Објашњавајући зашто је Драгославу Зири Адамовићу (1922–1978) за књигу Коју своју песму највише волите и зашто одабрао песму „Судбина очева“ (написану знатно раније а објављену 1964. у Политици од 26. јула), Крњевић у Књизи о Сарајеву пише: „Постављено питање враћа ме сјећању. Години хиљаду девет стотина педесет и петој. Био сам двадесетгодишњак. Љето је било врело. Лежао сам на пијеску, тамо испод савског моста, београдскога. Тада се, ни сам не знам тачно, никако ни зашто – за мене поставило, сасвим изненадно, питање о судбини. О заједничкој судбини, људској судбини. Чини ми се да сам то питање први поставио у нашој пјесничкој генерацији. Али то је, као и много шта у поезији, било заиста случајно, непримјетно. Од тада ја, у ствари, непрекидно одговарам на то једно питање..Шта је моја, шта је наша заједничка судбина? Судбина очева и судбина синова…
